Šljiva, voće koje krije čitavu riznicu zdravlja

U zavisnosti od sorte šljive sadrže i različite količine hranljivih sastojaka. Izvor su kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, bakara, vitamina A, beta karotina,  vitamina B kompleksa, i vitamina C i K. Modra boja šljive potiče od plavo-crvenih pigmenata antocijana koji su poznati kao dobri antioksidansi, odnosno borci protiv slobodnih radikala. Interesantno je da se prema ORAC-u (Oxygen Radical Absorbance Capacity) koji predstavlja jedinicu za merenje vrednosti antioksidanasa u hrani, šljive nalaze gotovo na samom vrhu liste namirnica.

Pored vitamina A i beta karotina koji su između ostalog važni i za zdravlje očiju, šljive sadrže lutein i zeaksantin – biljne pigmente koji se povezuju sa smanjenjem rizika od degeneracije žute mrlje i katarakte. Šljive su bogate sorbitolom, šećernim alkoholom pa otuda i laksativno svojstvo šljiva. Sorbitol sadrže kako suve tako i sveže šljive, s tim da suve sadrže koncentrisan sorbitol i vlakna te imaju izraženije laksativno dejstvo. S druge strane, sveže šljive imaju znatno veću količinu vitamina C u odnosu na suve. Sto grama sveže šljive sadrži 9,5 mg vitamina C, a suve svega 0,6 mg.

Dijabetičari bi trebalo da izbegavaju suve šljive, dok sveže mogu uzimati u ograničenim količinama vodeći računa da nisu prezrele jer se zrenjem povećava količina šećera.

Prilikom kupovine treba obratiti pažnju i birati zrele ali čvrste i neoštećene plodove. Čuvaju se u frižideru do tri dana. Treba ih držati odvojene u papirnoj kesi jer sadrže etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća. Preporučljivo je da se nakon vađenja iz frižidera ostave da malo odstoje na sobnoj temperaturi kako bi njihova sočnost i slast došli do izražaja.

Advertisements